Pro­fe­sor na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Ha­va­ni, po­zna­ti on­ko­log Ana­be­li Este­vez Gar­sia po­sje­ti­la je za vi­kend Cr­nu Go­ru, ka­ko bi ob­i­šla pa­ci­jen­te ko­ji su se na Ku­bi uspje­šno iz­li­je­či­li od kan­ce­ra – jed­nog od naj­te­žeg obo­lje­nja da­na­šnji­ce. Ujed­no je i pred­sta­vi­la ne­vje­ro­vat­na do­stig­nu­ća ku­ban­ske me­di­ci­ne po­put tret­ma­na za vi­ti­li­go i pso­ri­ja­zu, re­ti­ni­tis pig­men­to­sa, di­ja­be­tes, broj­ne or­to­ped­ske tret­ma­ne, kao i ne­u­ro­lo­šku re­ha­bi­li­ta­ci­ju kod Par­kin­so­no­ve i Al­chaj­me­ro­ve bo­le­sti, ali i den­tal­ne i tret­ma­ne estet­ske hi­rur­gi­je. Dok­tor Este­vez Gar­sia je sa po­no­som is­ta­kla i da su ku­ban­ski is­tra­ži­va­či u obla­sti me­di­ci­ne naj­po­zna­ti­ji po izu­mu vak­ci­na za li­je­če­nje naj­ra­zli­či­ti­jih vr­sta kan­ce­ra – mo­zga, plu­ća, pan­kre­a­sa, že­lu­ca, pro­sta­te, doj­ke... te da je li­je­če­nje iz­vo­dlji­vo i za gra­đa­ne na­šeg re­gi­o­na, uklju­ču­ju­ći i Cr­nu Go­ru a sve pre­ko be­o­grad­ske agen­ci­je Con­sul­ta al fu­tu­ro. Po­seb­no je is­ta­kla da se na Ku­bi kan­cer us­p­je­šno li­je­či čak i kad do­đe u pro­gre­siv­ni i me­ta­sta­zni sta­di­jum.
Vla­snik be­o­grad­ske agen­ci­je pre­ko ko­je je mo­gu­će us­po­sta­vi­ti kon­takt sa ku­ban­skim struč­nja­ci­ma Go­ran Pu­lje­ze­vić, is­ti­če da se ne ra­di ni o ka­kvom di­vljem pro­jek­tu već da ima­ju sve sa­gla­sno­sti zva­nič­nih me­di­cin­skih vla­sti Ha­va­ne.
– Ni­je­dan li­jek sa Ku­be ne mo­že da se uve­ze ni­ti u Sr­bi­ju ni­ti u Cr­nu Go­ru. Li­je­če­nje je mo­gu­će sa­mo na Ku­bi, me­đu­tim, to uop­šte ni­je te­ško or­ga­ni­zo­va­ti, ni­ti je, mo­gu slo­bod­no re­ći, sku­po. Pa­ci­jent uvi­jek na put ide u prat­nji još je­dnog čla­na fa­mi­li­je i cje­lo­ku­pan taj pro­gram li­je­če­nja ko­ji tra­je dva i po mje­se­ca ko­šta ot­pri­li­ke 4.700 eura. U tu ci­je­nu spa­da­ju smje­štaj i hra­na za ci­je­li taj pe­ri­od za obje oso­be, cje­lo­kup­na te­ra­pi­ja i lje­ko­vi za pa­ci­jen­ta kao i pre­voz sa i do aero­dro­ma i kli­ni­ke. Zna­či, naš dr­ža­vlja­nin kad sle­ti na ku­ban­ski aero­drom, svu bri­gu o njemu pre­u­zi­ma Aso­ci­ja­ci­ja lje­ka­ra Ku­be i ta­ko je do da­na po­vrat­ka pa­ci­jen­ta u svo­ju ze­mlju – pri­ča Pu­lje­ze­vić.
On na­po­mi­nje i da u za­vi­sno­sti od di­sci­pli­ne pa­ci­jen­ta na­kon te­ra­pi­je za­vi­si i uspje­šnost li­je­če­nja.
S ob­zi­rom na to da se on­ko­log Este­vez Garsia is­tra­ži­vač­kim ra­dom uzro­ka obo­lje­nja i li­je­če­nja kar­ci­no­ma ba­vi in­ten­ziv­no se­dam go­di­na, te da iza sve­ga sto­ji cje­lo­ku­pan tim struč­nja­ka ko­ji po­je­di­nač­no ima­ju go­di­na is­ku­stva ko­li­ko ona go­di­na ži­vo­ta, nji­ho­va je vi­zi­ja da kan­cer pre­tvo­re u hro­nič­nu bo­lest, od­no­sno po­ja­vu sa ko­jom se bez pro­ble­ma mo­že ži­vje­ti du­go i kva­li­tet­no. Ne kri­je da su sa vak­ci­na­ma ko­je su pro­iz­ve­li i ko­je de­ce­ni­ja­ma ko­ri­ste kao te­ra­pi­ju – to i do­ka­za­li.
Ona na­po­mi­nje da je ja­ko pu­no uzroč­ni­ka kan­ce­ra, sa ko­ji­ma se su­sre­će­mo sva­ko­dnev­no, te da na ne­ke- po­put oda­bi­ra hra­ne i pi­ća, mo­že­mo uti­ca­ti.
– Svje­sni smo da ne mo­že­mo ci­je­log ži­vo­ta ži­vje­ti pod „sta­kle­nim zvo­nom”, ali ako na ne­što mo­že­mo uti­ca­ti da bismo sma­nji­li ri­zik od do­bi­ja­nja kan­ce­ra, za­što to ne ra­di­ti. Ga­zi­ra­na pi­ća tre­ba mak­si­mal­no iz­bje­ga­va­ti kao i me­sne pre­ra­đe­vi­ne, ko­ba­si­ce, vir­šle, pa­šte­te i sve na­mir­ni­ce ko­je su bo­ga­te ni­tra­ti­ma.... Ta­ko­đe, mak­si­ma­lo tre­ba iz­bje­ga­va­ti i kon­takt sa he­mij­skim sred­stvi­ma, bi­lo ko­jim a ko­je udi­še­mo pri či­šće­nju, kre­če­nju i slič­no... Sa­vje­tu­jem uvi­jek što vi­še or­gan­ske is­hra­ne, ne­pr­ska­nog vo­ća i po­vr­ća, od­no­sno sve­ga što ne pod­lije­že ne­kom he­mij­skom pro­ce­su – pre­po­ru­ču­je Este­vez Garsia.
Ona na­po­mi­nje da go­di­šnje na Ku­bu pri­stig­ne pre­ko 250 pa­ci­je­na­ta sa svih stra­na svi­je­ta, te da su sa 85 od­sto njih u kon­stant­nom kon­tak­tu.
– Svi se ku­ći vra­te iz­li­je­če­ni, me­đu­tim oni uvi­jek osta­ju na­ši pa­ci­jen­ti i nji­ho­vi kar­to­ni se kod nas ču­va­ju do­ži­vot­no. Ša­lju nam ana­li­ze i sve pu­tem mej­la, ko­mu­ni­ci­ra­mo on­lajn kad god je to po­treb­no jer je ja­ko bit­no da na­kon te­ra­pi­je na­sta­ve ži­vje­ti kva­li­tet­no, bez uno­še­nja ili iz­la­ga­nja bi­lo ka­kvim štet­nim po­sle­di­ca­ma. Sa tih 15 od­sto smo iz­gu­bi­li ko­mu­ni­ka­ci­ju, ali ni sa­mi ne mo­že­mo de­fi­ni­sa­ti zbog če­ga. Mo­žda su do­bi­li sa­vje­te dru­gih lje­ka­ra da po­ku­ša­ju još sa ne­kom te­ra­pi­jom, ili su se jed­no­stav­no pre­pu­sti­li bo­le­sti­ma, ne zna­mo al smo sreć­ni što je znat­no ve­ći broj onih za­do­volj­nih – iskre­na je Este­vez Garsia.
Ona je na­po­me­nu­la i da tre­nut­no in­te­nziv­no ra­de na is­tra­ži­va­nju ka­ko da lje­ko­vi ko­ji su već pro­u­če­ni i is­tra­že­ni u kom­bi­na­ci­ji sa dru­gim lje­ko­vi­ma mo­gu još efekt­ni­je da dje­lu­ju.
– Već ima­mo uspje­šne pri­mje­re i na tom po­lju i to bez ne­ga­tiv­nih po­sle­di­ca, ali kao i za sve, i za to tre­ba da pro­đe vri­je­me ka­ko bi ta­kvu kom­bi­na­ci­ju lje­ko­va mo­gli re­gi­stro­va­ti kao te­ra­pi­ju i po­če­ti je pri­mje­nji­va­ti – de­cid­na je Este­vez Garsia.
S.RA­DE­VIĆ


Lje­ko­vi pu­tu­ju mje­sec da­na

Go­ran Pu­lje­ze­vić na­po­mi­nje da će nji­ho­va agen­ci­ja na­sto­ja­ti da se na­pra­ve ugo­vo­ri iz­me­đu dr­ža­va, da pa­ci­jen­ti ko­ji su bi­li na Ku­bi na li­je­če­nju, po ljekove ne moraju svaki put da idu lično već da im se dostave.
– Tre­nut­no je si­tu­a­ci­ja ta­kva da pa­ci­jent uko­li­ko mu je po­tre­ban li­jek sa Ku­be, mo­ra zva­nič­no da se obra­ti lje­kar­skoj in­sti­tu­ci­ji, pa da ode u jed­nu od fir­mi ko­je se ba­ve uvo­zom ne­re­gi­stro­va­nih lje­ko­va i pri­ja­vi ko­ja ko­li­či­na od­re­đe­nog li­je­ka mu je po­treb­na i iz ko­je kli­ni­ke, da bi terapiju i dobio. Taj pro­ces tra­je ot­pri­li­ke mje­sec da­na, ali radimo na tome i da se to olakša – pri­ča Pu­lje­ze­vić.